Магистар разредне наставе Жана Бутулија прве учитељске дане провела је у подручној школи у Просјеку, општина Прњавор. Након једне деценије животни пут је доводи у бањалучку Основну школу „Георги Стојков Раковски“ , а крајем маја и међу пуноправне чланове Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије. Иза ње је много рада, труда, залагања, одрицања, протканих љубављу према дјеци, али, каже, ништа није тешко и немогуће када живите и волите посао који радите.
Припремила: Тамара Стојановић
ПРЊАВОР, 24. ЈУНА /СРНА/ – На конференцији Асоцијације најбољих наставника /ANN EX YU/бивше Југославије одржаној крајем маја у Сарајеву међу 200 учесника из шест земаља нашло се и четворо просвјетних радника из Републике Српске који су успјели испунити одређене критеријуме по угледу на свјетски избор и изабрани су у категоријама најбољи наставник и пуноправни чланови асоцијације.
По први пут на конференцији је учествовала и учитељица Жана Бутулија, поријеклом из угледне прњаворске породице Проћ, и одмах се, захваљујући свом иновативном и инспиративном раду, нашла међу 21 награђеним просвјетним радником на листи за пуноправне чланове ANN EX YU.
Она је у изјави Срни појаснила да су током четири дана имали организоване разне едукативне радионице, панеле, као и сајам образовања гдје је била једини учесник из Републике Српске са темом „Све се може кад се наше руке сложе“.
„ Презентовала сам аматерски документарни филм који сам за вријеме пандемије вируса корона урадила и поклонила својим ученицима. Заправо овај филм је показатељ ‘златног троугла’ на релацији ученик – учитељ -родитељ, примјер да без те сарадње нема добрих резултата код ученика, односно да се требамо сви укључити како би финални резултат био позитиван и наши ученици били што бољи“ , каже учитељица Жана.
Она додаје да је поносна и на награду за идејно рјешење аутентичног беџа образовања, на којем је осликано дрво са коријеном и гранама у облику руку, над којима су представљени књиге и основни алати разних професија, као симболична порука да све почиње од образовања – предшколског, потом рада са учитељима и наставницима кроз основно образовање, до средње школе и високошколских установа.
„Поента је да од нас, просвјетних радника, почиње све, јер уколико поставимо добре васпитно-образовне коријене и темеље имаћемо још боље генерације. Управо зато и Асоцијација тежи да просвјетног радника врати на мјесто које заслужује, да буду цијењени и поштовани“ , рекла је она.
Појашњава да је након десет година у просвјети научила да успјети може само онај који истински воли и живи посао учитеља, наставника и схвати да је благословен привилегијом рада са младим људима.
„Ова конференција је у први план истакла и још једну чињеницу, а то је да у нашем послу не би смјело бити зависти и ривалитета међу колегама уколико сви радимо за исти циљ да имамо здраве, успјешне нове генерације. Колеге из региона које имају импозантне каријере дочекале су нас искреним загрљајима, аплаузима, емоцијама“ , прича наша саговорница, која је након успјеха у Сарајеву добила понуде за разне пројекте, али и да се једна школа из Скопља побратими са бањалучком основном школом у којој она сада ради.
„То је велики корак у сфери васпитно – образовног рада, да се прво просвјетни радници, а потом и ученици међусобно повежу, укључе, умреже. С моје стране уложила сам пуно и рада и знања да достојно представим своју школу, Бањалуку, Прњавор, Републику Српску и на то сам поносна“ , каже она.
Учитељица Жана почела је од мале сеоске средине у општини Прњавор и доспјела до велике, еминентне градске школе, али се ни у једном тренутку није промијенила, са истом љубављу и жаром радила је и у Просјеку гдје је имала комбиновано одјељење са 5-6 ученика различитих узраста до Бањалуке гдје данас води одјељење са 25 ученика.
„Треба да идемо напријед управо због нових генерација. Сви они заслужују квалитетно образовање, да данас-сутра постану прави људи. Да ли ће бити академски грађани или људи који ће имати одрђено струковно звање сасвим је небитно, крајњи циљ је да их из васпитно-образовних установа изведемо као квалитетне људе“ , појашњава она.
У раду са дјецом сматра да је најважније да су весела и здрава, а мотивишу је дјечији осмјеси, њихова срећа, задовољство и искрени загрљај који јој показујући приврженост као омиљеној учитељици често знају поклонити.
„Можда је мој успјех управо у томе што посао живим и када дођем кући, размишљам чиме их још могу мотивисати, заинтересовати и неупотребљавам то као клише јер желим да моји ученици у школу долазе са осмјехом, а не са страхом. Прије почетка наставе правимо тзв. поздравни круг, гдје ми свако од њих укратко каже како је провео претходни дан, мало се испричамо, створимо позитивну атмосферу и тек онда почињемо са радом“ , каже она.
Током школског часа осим података у уџбеницима ново градиво увијек прати посебно припремљени пано, презентација или неки други садржај који би малишанима додатно приближио област коју уче, али и проширио сазнања.
„Трудићу се и дати све од себе да тако и наставим јер ме срећном чини када су моји ђаци срећни. Правог резултата нема преко ноћи,али уложени рад, знање, залагање, труд и на крају љубав знају препознати и наградити и дјеца и родитељи“ , истиче Жана.
За наредну конференцију Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије која ће се одржати у Загребу припрема дидактичко средство које ће помоћи учитељима да кроз игрицу провјере знање ученика у одређеним наставним областима. Ни ту, каже, неће стати јер сматра да је након 10 година у овом послу на правом путу.
„Треба стално радити на себи. Има ствари гдје и учитељ може да напредује, а вјерујем да ће се наше звање почети више вредновати, да ће се просвјетни радници награђивати за истинске резултате“ ,закључује учитељица Жана. /крај/фото
